Pauza od pola sata.

Ne znam odakle bih počela...mnogo više sam očekivala od firme. Na razgovoru je rečeno da je plata 30 000, možete da zamislite moje razočarenje kada sam saznala da smo prijavljeni na minimalac, a da se ostatak dobija na ruke! Mogli su to lepo da kažu, ali zašto bi se brukali u startu! Ne prođe ni 3 dana da se ne ostaje prekovremeno, svakog meseca se radi popis, do 1 noću, još ako imate i nesposobnu šeficu pa sve to morate da ponovite, znači nekada i po 2x mesečno! Naravno da prekovremeni rad nije plaćen, Bože sačuvaj! Kada sam se šefici obratila u poverenju, misleći da je čovek i da će me razumeti i pomoći mi jer to je za dobrobit svih nas, ubrzo me je sačekalo iznenađenje u vidu ne produženja ugovora. Da se razumemo, nije problem u neproduženju istog, nego u načinu na koji je do toga došlo! Žena me je danima obmanjivala i zavlačila kako će me prebaciti u drugu radnju, ne zna koju i ne zna zašto, onda da dođem prepodne jer nema ko drugi tog dana, ja dolazim, ona mi podmeće papir da potpišem. Nemam reči, zaista! Rečeno mi je da imam pravo na 5 dana odmora, od kojih sam iskoristila 3, a još 2 je ostalo da mi se plate! Mislite da su platili? Pogađajte opet.

Da su hteli da poslušaju neki savet i nešto promene, do sada bi to uradili. Oni se rukovode onim: ,,Dok ima ovca, biće i šišanja.'' Neka im to služi na čast.